Laslo Kraus |
Programski jezik C++ sa rešenim zadacima Ispravke uz deseto izdanje |
---|
Mesto | Pogrešno | Ispravno |
---|---|---|
strana: 30 red: ↓17 | (s12 )
| (s21 )
|
strana: 36 red: ↑7 | Argument može biti i lvrednost, u kom se slučaju funkciji dostavlja kopija argumenta kao privremeni podatak. | « Treba izbaciti. » |
strana: 37 red: ↓4 |
povecaj(x); // x je još uvek 1. povecaj(x+1); // U redu: može i dvrednost. |
povecaj(x); // GREŠKA: ne može lvrednost. povecaj(x+1); // U redu: dvrednost može. |
strana: 37 red: ↓8 | Ako je argument lvrednost (x ), napravi se njegova kopija kao privremeni podatak (dvrednost) i taj se dostavlja funkciji. Po povratku iz funkcije povecaj, vrednost promenljive x je neizmenjena.
| Argument ne može biti lvrednost (x ).
|
strana: 50 red: ↑7 | Mogu da se inicijalizuju samo pojedinačni podaci (prosti tipovi, nizovi, strukture i unije). Ako se navede izraz , umesto tipa može da se navede deklarator auto . Tip stvorenog podatka zaključiće se na osnovu tipa vrednosti .
| Mogu da se inicijalizuju samo pojedinačni podaci (prosti tipovi, strukture i unije). Ako se navede izraz , umesto tipa može da se navede deklarator auto . Tip stvorenog podatka zaključiće se na osnovu tipa izraza .
|
strana: 63 red: ↓13 | Ako ne postoji lokalna definicija identifikatora koji je uvezen iz više prostora imena, prvim oblikom
naredbe using može da se naznači prostor imena iz kojeg se želi da se koristi taj identifikator ako se
navodi sam, bez naznake pomoću operatora za razrešenje dosega.
| « Treba izbaciti. » |
strana: 63 red: ↑5 | using Alfa::a; // Da se koristi Alfa::a. int w = a; Naredbom using naznačeno je da pod identifikatorom a treba podrazumevati
identifikator a iz prostora imena Alfa . Posle toga identifikator a može
da se koristi neposredno. Bez obzira na to što postoji i identifikator a iz prostora imena Beta .
| « Treba izbaciti. » |
strana: 71 red: ↓15 | RAND_MAX+1.) * 10)
| RAND_MAX+1.) * 10))
|
strana: 81 red: ↑9 | iz primera 3.7 (▤78) | iz primera 3.7 (▤81) |
strana: 82 red: ↓11 | iz primera 3.7 (▤78) | iz primera 3.7 (▤81) |
strana: 84 red: ↓6 | iz primera 3.7 (▤78) | iz primera 3.7 (▤81) |
strana: 82 red: ↑23 | Vrednost u opštem obliku izraza za dodeljivanje memorije
| Izraz u opštem obliku izraza za dodeljivanje memorije
|
strana: 89 red: ↓8 | (=deleted )
| (=delete )
|
strana: 88 red: ↑4 | treba da je pokazivač na | treba da je upućivač na |
strana: 106 red: ↓3 | // pf je pokazivac na metode void(int).
| // pm je pokazivac na metode void(int).
|
strana: 106 red: ↓9 i ↓18 | (beta->*pm)(4)
| (beta->*pm)(3)
|
strana: 139 red: ↑1 | kopirajućeg konstruktora | konvertujućeg konstruktora |
strana: 140 red: ↑3 | kopirajući konstruktor | konvertujući konstruktor |
strana: 160 red: ↑21 | potrebno je u destruktoru eksplicitno | potrebno je u metodi brisi eksplicitno
|
strana: 163 red: ↑16 | U destruktoru se prvo | U metodi brisi se prvo
|
strana: 181 red: ↑17 | predstavlja 3x2-2x+5 | predstavlja 3x2-2x+5 |
strana: 200 red: ↓21 | Klasa B je javno izvedena
| Klasa B je privatno izvedena
|
strana: 200 red: ↓17 | Klasa C je javno izvedena iz klase B . Sva su njena polja nasleđena od klase B . Ne može da koristi polje f , iako je u klasi A ono javno, ali u klasi B je postalo privatno.
| Klasa C je javno izvedena iz klase B . Ne može da koristi polje f , iako je u klasi A ono javno, ali u klasi B je postalo privatno.
|
strana: 211 red: ↑16 … strana: 212 red: ↓13 | U definiciji izvedene klase iza imena može da se stavlja modifikator explicit . …… Napomena: Postoje prevodioci za jezik C++ koji ne prihvataju modifikator explicit za klase i modifikator new za metode.
| « Navedeno pravilo nije ušao u Standard – ceo tekst treba izbaciti. » |
strana: 229 red: ↑11 i ↑2 | for (tek=prvi;
| for (Elem* tek=prvi;
|
strana: 261 red: ↓14 |
tip fun ( parametri ) try { // telo funkcije catch ( tip ident ) telo … catch ( tip ident ) telo |
tip fun ( parametri ) try { // telo funkcije } catch ( tip ident ) telo … catch ( tip ident ) telo |
strana: 268 red: ↑21 i ↑2 | 6.2 | 6.3 |
strana: 269 red: ↑16 | 6.2 | 6.3 |
strana: 269 red: ↑16 | « Nedostaje rezultat 6.1. » | « Rezultat 6.1 ↵ » |
strana: 270 red: ↓22 | poruka == ""
| poruka != ""
|
strana: 272 red: ↓7 | ima implicitnu definiciju (*default ).
| ima implicitnu definiciju (=default ).
|
strana: 280 red: ↓10 | pošto se funkcija min nalazi
| pošto se funkcija main nalazi
|
strana: 300 red: ↑2 | funkcija >> za upisivanje podataka
| funkcija << za upisivanje podataka
|
strana: 302 red: ↓3 | iz programa 6.13 | iz programa 7.2 |
strana: 315 red: ↓11 | tip operator() const ( parametri );
| tip operator() ( parametri ) const;
|
strana: 320 red: ↑18 i ↑6 | iz primera 7.4 | iz primera 7.11 |
strana: 334 red: ↓13 | Iteratori s više mogućnosti uvek mogu da se koriste za radnje nad zbirkama za koje su dovoljni iteratori s manje mogućnosti. | Iteratori s manje mogućnosti uvek mogu da se koriste za radnje nad zbirkama za koje su dozvoljeni iteratori s više mogućnosti. |
strana: 335 red: ↓19 i ↑15 | videti §9.2.3, ▤342 | videti §9.2.3, ▤339 |
strana: 337 red: ↓13 | inicijalizatorska lista literalom (§0, ▤291) | inicijalizatorska lista literalom (§7.5, ▤291) |
strana: 355 red: ↑8 | #2 i #3 | #1 i #2 |
strana: 357 red: ↑12 i ↑7 | Vel
| N
|
strana: 376 red: ↓23 | Figura(crt)
| Figura(move(crt))
|
Copyright © 2021, Laslo Kraus
Poslednja revizija: 14.7.2021.