Laslo Kraus - Programski jezik C++ sa rešenim zadacima (ispravke uz 9. izdanje)

← ↑ ⇑ ↓ →

Laslo Kraus

Programski jezik C++ sa rešenim zadacima

Ispravke uz deveto izdanje

Mesto	Pogrešno	Ispravno
strana: 30 red: ↓17	(`s12`)	(`s21`)
strana: 34 red: ↑17	Upućivač na nepromenljivu lvredost u6 inicijalizovan je izrazom (promenljivomkdvrednošću).	Upućivač na nepromenljivu lvredost u7 inicijalizovan je izrazom (promenljivom dvrednošću).
strana: 36 red: ↑16	povecaj(x); // x je još uvek 1. povecaj(x+1); // U redu: može i dvrednost.	povecaj(x); // GREŠKA: ne može lvrednost. povecaj(x+1); // U redu: dvrednost može.
strana: 36 red: ↑12	Ako je argument lvrednost (`x`), napravi se njegova kopija kao privremeni podatak (dvrednost) i taj se dostavlja funkciji. Po povratku iz funkcije povecaj, vrednost promenljive x je neizmenjena.	Argument ne može biti lvrednost (`x`).
strana: 50 red: ↓2	Mogu da se inicijalizuju samo pojedinačni podaci (prosti tipovi, nizovi, strukture i unije).	Mogu da se inicijalizuju samo pojedinačni podaci (prosti tipovi, strukture i unije).
strana: 50 red: ↑21	Nula (`NULL`) kao operand	Nula (`nullptr`) kao operand
strana: 50 red: ↑12	kada taj podatak više ne postoji.	kada taj podatak više nije potreban.
strana: 61 red: ↑2	`using Alfa::a; // Da se koristi Alfa::a.` `int w = a;` Naredbom `using` naznačeno je da pod identifikatorom `a` treba podrazumevati identifikator `a` iz prostora imena `Alfa`. Posle toga identifikator `a` može da se koristi neposredno. Bez obzira na to što postoji i identifikator `a` iz prostora imena `Beta`.	« Treba izbaciti. »
strana: 69 red: ↓15	`RAND_MAX+1.) * 10)`	`RAND_MAX+1.) * 10))`
strana: 79 red: ↓19	Kao što se iz primera 3.5 vidi,	Kao što se iz primera 3.7 vidi,
strana: 79 red: ↑9	iz primera 3.5 (▤76)	iz primera 3.7 (▤79)
strana: 80 red: ↑16	iz primera 3.5 (▤76)	iz primera 3.7 (▤79)
strana: 81 red: ↓10	`U ut = 1;`	`U u5 = 1;`
strana: 82 red: ↓1	iz primera 3.5 (▤76)	iz primera 3.7 (▤79)
strana: 82 red: ↓16	Tada tela polja novog objekta	Tada polja novog objekta
strana: 85 red: ↑3	(`=deleted`)	(`=delete`)
strana: 89 red: ↑18	Ako se memorija dodeljuje nizu objekata pomoću operatora `new`, inicijalizator ne sme da se navodi i koristiće se podrazumevani konstruktor za inicijalizaciju elemenata niza. Naravno, opet po rastućim vrednostima indeksa elemenata. Greška je ako ne postoji dostupan podrazumevani konstruktor.	« Treba izbaciti. »
strana: 96 red: ↑7	constexpr int a, c[3]; constexpr double d;	constexpr int V::a, V::c[3]; constexpr double V::b;
strana: 97 red: ↓4	ne može da se navede modifikator `const`	ne mogu da se navedu modifikatori `const`, `volatile`, `&` i `&&`
strana: 102 red: ↓1	`// pf je pokazivac na metode void(int).`	`// pm je pokazivac na metode void(int).`
strana: 102 red: ↓5	`na funkcije f.`	`na funkcije g.`
strana: 135 red: ↑11	kopirajućeg konstruktora	konvertujućeg konstruktora
strana: 136 red: ↑12	kopirajući konstruktor	konvertujući konstruktor
strana: 139 red: ↑11	kopira svoja polja	kopira sva polja
strana: 140 red: ↓17	Implicitna premeštajuća dodela vrednosti automatski se briše (`=deleted`) ako u klasi postoji eksplicitno definisan kopirajući konstruktor, destruktor ili operatorska funkcija za dodelu vrednosti.	Implicitna premeštajuća dodela vrednosti automatski se briše (`=delete`) ako u klasi postoji eksplicitno definisan kopirajući konstruktor, destruktor ili operatorska funkcija za kopirajuću dodelu vrednosti.
strana: 148 red: ↓19	sve dok se ne naiđe na klasu čija operatorska funkcija vraća pokazivač na neku klasu. Tada se, konačno, pristupa članu te klase, a koji je naveden u prvobitnom izrazu.	sve dok se ne naiđe na klasu čija operatorska funkcija vraća pokazivač na objekat neke klase. Tada se, konačno, pristupa članu tog objekta, a koji je naveden u prvobitnom izrazu.
strana: 154 red: ↓11	`i!=j, ++i`	`i!=j; ++i`
strana: 154 red: ↑18	odnosno neku prepoznatljivu vrednost koju će da vraća i metoda `begin` kada dođe do kraja zbirke;	odnosno neku prepoznatljivu vrednost kojom se označava dolazak do kraja zbirke;
strana: 160 red: ↑12	Ako se lambda funkcija nalazi u blokovskom dosegu, mogu da se koriste samo automatski podaci i parametri okružujuće funkcije (ne i globalni podaci ili članovi okružujuće klase).	« Treba izbaciti. »
strana: 160 red: ↑8	, pod uslovom da je ona jedina naredba u telu lambda funkcije. Inače, tip je `void`	« Treba izbaciti. »
strana: 161 red: ↓13	Povratna vrednost je tipa `void` samo ako na osnovu `return` naredbi ne može da se izvede jednoznačan zaključak.	Greška je ako na osnovu `return` naredbi ne može da se izvede jednoznačan zaključak.
strana: 163 red: ↓10	Ne može da pristupa automatskim podacima (`b`) iz okružujuće funkcije (`fun`), niti da koristi pokazivač `this` za pristup nestatčkim članovima (polju `d` i metodi `m1`) okružujuće metode (`fun`).	Ne može da pristupa automatskim podacima (`d`) iz okružujuće funkcije (`fun`), niti da koristi pokazivač `this` za pristup nestatčkim članovima (polju `b` i metodi `m1`) okružujuće klase (`Klasa`).
strana: 164 red: ↑12	novi okružujući objekti … Takođe, okružujući objekti … ugrađene (`implicit`)	novi omotački objekti … Takođe, omotački objekti … ugrađene (`inline`)
strana: 165 red: ↓15	u omotačkoj klasi lambda funkcije postoji još jedna metoda:	u omotačkoj klasi lambda funkcije koja ne zahvata ništa postoji još jedna metoda:
strana: 177 red: ↓9	predstavlja 3x2-2x+5	predstavlja 3x²-2x+5
strana: 196 red: ↓2	To znači da privatni članovi osnovne klase nikako ne mogu da se uvoze, a zaštićeni mogu samo u izvedenim klasama.	To znači da privatni članovi osnovne klase nikako ne mogu da se uvoze.
strana: 196 red: ↑22	Klasa `B` je javno izvedena	Klasa `B` je privatno izvedena
strana: 196 red: ↓9	Klasa `C` je javno izvedena iz klase `B`. Sva su njena polja nasleđena od klase `B`. Ne može da koristi polje `f`, iako je u klasi `A` ono javno, ali u klasi `B` je postalo privatno.	Klasa `C` je javno izvedena iz klase `B`. Ne može da koristi polje `f`, iako je u klasi `A` ono javno, ali u klasi `B` je postalo privatno.
strana: 199 red: ↑19	Zato može da se navede i više konstruktora osnovnih klasa.	Zato kod ne-delegirajućih konstruktora može da se navede i više konstruktora osnovnih klasa.
strana: 207 red: ↓11	metoda je konačna (final method) i ne mogu iz nje dalje da se izvode klase. Drugim rečima, ne može biti natklasa drugim klasama.	metoda je konačna (final method).
strana: 207 red: ↑10	`Osn::m1()`	`A::m1()`
strana: 207 red: ↑5	`Osn::Vm1()`	`B::vm1()`
strana: 211 red: ↑16 … strana: 212 red: ↓13	U definiciji izvedene klase iza imena može da se stavlja modifikator `explicit`. … … Napomena: Postoje prevodioci za jezik C++ koji ne prihvataju modifikator `explicit` za klase i modifikator `new` za metode.	« Navedeno pravilo nije ušao u Standard – ceo tekst treba izbaciti. »
strana: 222 red: ↑11 i ↑2	`for (tek=prvi;`	`for (Elem* tek=prvi;`
strana: 246 do 249	`LIter`	`L_iter`
strana: 253 red: ↓14	tip fun ( parametri ) try { // telo funkcije catch ( tip ident ) telo … catch ( tip ident ) telo	tip fun ( parametri ) try { // telo funkcije } catch ( tip ident ) telo … catch ( tip ident ) telo
strana: 254 red: ↑8	U telu konstruktora klase `A`	U telu konstruktora klase `B`
strana: 259 red: ↑14	Metodu `brisi` pozivaju premeštajući konstruktor, destruktor i premeštajuća metoda `operator=`.	Metodu `brisi` pozivaju destruktor, kao i kopirajuća i premeštajuća metoda `operator=`.
strana: 260 red: ↑21 i ↑2	6.2	6.3
strana: 261 red: ↑16	6.2	6.3
strana: 261 red: ↑16	« Nedostaje rezultat 6.1. »	« Rezultat 6.1 ↵ »
strana: 262 red: ↓22	`poruka == ""`	`poruka != ""`
strana: 264 red: ↓7	ima implicitnu definiciju (`*default`).	ima implicitnu definiciju (`=default`).
strana: 272 red: ↓10	pošto se funkcija `min` nalazi	pošto se funkcija `main` nalazi
strana: 281 red: ↓23	mora biti generička klasa	mora biti klasa
strana: 284 red: ↓17	class A { public: int* niz; int n; public:	class A { int* niz; int n; public:
strana: 290 red: ↑9	svog paketskog parametra `f`.	svog paketskog parametra `t`.
strana: 293 red: ↓9	funkcija `>>` za upisivanje podataka	funkcija `<<` za upisivanje podataka
strana: 294 red: ↓12	iz programa 6.13	iz programa 7.2
strana: 300 red: ↑5	Ugnežđene klase mogu da budu generičke klase. Sama spoljašnja klasa može da bude obična (negenerička) ili generička klasa. Ugnežđene generičke klase mogu da se koriste na isti način kao i obične (negeneričke) ugnežđene klase. To znači da izvan spoljašnje klase mora operatorom za razrešenje dosega da se naznači pripadnost spoljašnjoj klasi. U slučaju generičke spoljašnje klase, naravno, oznaka klase mora da sadrži i parametre šablona.	Ugnežđene klase mogu da budu generičke klase. Sama okružujuća klasa može da bude obična (negenerička) ili generička klasa. Ugnežđene generičke klase mogu da se koriste na isti način kao i obične (negeneričke) ugnežđene klase. To znači da izvan okružujuće klase mora operatorom za razrešenje dosega da se naznači pripadnost okružujućoj klasi. U slučaju generičke okružujuće klase, naravno, oznaka klase mora da sadrži i parametre šablona.
strana: 304 red: ↓21	`std::rel ops;`	`std::rel_ops;`
strana: 305 red: ↓23	`C`	`B`
strana: 305 red: ↑9	`make_pair(const A&&, const B&&);`	`make_pair(A&&, B&&);`
strana: 306 red: ↓15	`f()`	`operator()`
strana: 310 red: ↓3	Iteratori s više mogućnosti uvek mogu da se koriste za radnje nad zbirkama za koje su dovoljni iteratori s manje mogućnosti.	Iteratori s manje mogućnosti uvek mogu da se koriste za radnje nad zbirkama za koje su dozvoljeni iteratori s više mogućnosti.
strana: 311 red: ↓8 i ↓18	videti §8.2.3, ▤318	videti §8.2.3, ▤315
strana: 315 red: ↑2	iz primera 7.4	iz primera 7.11
strana: 321 red: ↑10	explicit queue(const Z& z); explicit queue(const Z&& z=Z()); explicit priority_queue(const U& u, const Z& z=Z()); explicit priority_queue(const U& u=U(), const Z&& z=Z()); explicit stack(const Z& z); explicit stack(const Z&& z=Z());	explicit queue(const Z& z); explicit queue(Z&& z=Z()); explicit priority_queue(const U& u, const Z& z); explicit priority_queue(const U& u=U(), Z&& z=Z()); explicit stack(const Z& z); explicit stack(Z&& z=Z());
strana: 326 red: ↑2	`const` `string&, const char*,`	`const` `string&, string&&, const char*,`
strana: 327 red: ↓7	`const` `string&, const char*,`	`const` `string&, string&&, const char*,`
strana: 327 red: ↑16	`unsigned`	`size_t`
strana: 327 red: ↑3	`-1`	`npos`
strana: 328 red: ↓1 i ↓12	`unsigned`	`size_t`
strana: 330 red: ↓1 i ↓16	`unsigned`	`size_t`
strana: 331 red: ↑13	#2 i #3	#1 i #2
strana: 333 red: ↑17 i ↑12	`Vel`	`N`
strana: 348 red: ↓2	`vrsta`, `kopija` i `pisi`	`vrsta`, `pripada` i `pisi`
strana: 352 red: ↓22	`Figura(crt)`	`Figura(move(crt))`
strana: 352 red: ↑18	`Figura::operator=(crt);`	`Figura::operator=(move(crt));`
strana: 376 red: ↓7	fstream::open(ime, ios::out); close(); if (!is_open()) throw Greska(Greska::OTV); fstream::open(ime, ios::in \| ios::out \| ios::binary);	fstream::open(ime, ios::out); if (!is_open()) throw Greska(Greska::OTV); close(); fstream::open(ime, ios::in \| ios::out \| ios::binary);

← ↑ ⇑ ↓ →

Autor: Laslo Kraus
E-pošta: kraus@etf.rs