Ласло Краус	ИР4ПС Испит 14. 2. 2007.

Поставка задатка 1 (30 поена) (⇒ почетак)

Одговорити концизно (једна до две реченице) и прецизно на следећа питања:

a) Које врсте итератора према субјекту који контролише итерацију постоје и чиме се одликују?

б) Шта означавају фрагменти интеракције са симболима par, opt и alt?

в) Навести UML синтаксу прелаза (транзиција) на дијаграму стања. Приложити пример.

г) Шта представља класа асоцијације? Приложити пример користећи UML нотацију.

д) Које врсте (према намени) пројектног узорка прокси (proxy) постоје?

Поставка задатка 2 (70 поена) (⇒ решење | почетак)

Уређај садржи тастатуру функцијских дугмади где свако дугме има придружену посебну операцију у свакој апликацији (режиму рада уређаја). Када се притисне неко дугме уређај обавести све регистроване руковаоце догађаја. Руковаоци имплементирају интерфејс који предвиђа достављање целобројног идентификатора притиснутог дугмета. Руковалац на основу целобројног идентификатора дугмета и табеле пресликавања одређује операцију коју треба извршити и смешта је у ред чекања. Операције које је сместио један руковалац ће се извршавати секвенцијално, по редоследу смештања, а операције разних руковалаца могу конкурентно да се извршавају. Сваком реду операција придружен је активни извршилац операција који узима операције из реда и извршава их не знајући ништа о природи тих операција, нити о начину њиховог извршавања. Просте операције су зависне од конкретне апликације, тако да се мора обезбедити да се за једну апликацију креира конзистентан скуп операција од интереса, који се у време извршавања може заменити другим скупом операција. Сложене операције нису зависне од конкретних апликација и то су секвенца, гранање и петља. Петља садржи једну, гранање две, а секвенца више операција. Гранање и петља садрже и по један логички услов, који може бити произвољне сложености. Конкретан услов неког гранања или петље је зависан од конкретне апликације, а може и да се промени у време извршавања програма. Свака операција се извршава тако што позива једну или више метода апликативног програмског интерфејса. Апликативни програмски интерфејс представља скуп операција апликативне логике која се остварује кроз произвољан број класа.

Пројектовати на језику UML модел описаног система који укључује пакете симулатора уређаја, радног оквира за развој апликација и саме апликације (без детаља услова, операција и остале апликативне логике). Користити познате пројектне узорке. Приложити дијаграм класа са назнаком коришћених пројектних узорака (на потребном броју слика), дијаграм секвенце за цео сценарио који уследи након притиска на једно дугме којим се захтева извршавање просте операције и дијаграм компонената у време извршења.

Решење задатка 2 (⇒ поставка | почетак)

Copyright © 2010, Laslo Kraus
Последња ревизија: 1.9.2010.