1. Zasto je vazno da Univezitet u Beogradu udje na Shanghai listu Top500?

Ima 6 razloga:

a. Vazno je za studente, jer kad diplomiraju,
lakse dobijaju bolje placene poslove po celom svetu.

b. Vazno je za profesore, jer kad apliciraju za EU projekte,
lakse ih dobiju.

c. Vazno je za univerzitet, jer stranim studentima moze
da naplacuje skuplje skolarine.

d. Vazno je za drzavu, jer ako svi imaju vise para
(i diplomirani studenti i profesori i univerzitet),
onda drzava, po osnovu poreza na prihod gradjana i ustanova,
ubere vece prihode.

e. Vazno je za region u kojem se nalazi Srbija,
jer ce najtalentovaniji mladi ljudi iz susednih drzava
pre da dodju da studiraju u Beogradu,
ciji je ugled potvrdjen i dobrim "plasmanom" na Top500 listi,
nego da idu u svoje nacionalne centre,
koji su ili geografski puno dalje, ili nisu tako dobri, kao sto su nekad dolazili
iz Osijeka, Sarajeva, Podgorice, Skopja,
ili su zeleli ali nisu mogli,
iz Skadra, Sofije, Temisvara, Segedina, itd....

f. Vazno je za svet i svetsku nauku,
jer je veca verovatnoca
da se neki novi Tesla ili Pupin izrode sa nasih prostora,
ako univerzitet ima bolju reputaciju.


2. Za koje uspehe ShanghaiTop500 dodeljuje poene univerzitetima?

a. Za velicinu, cime se eliminisu mali univerziteti.
b. Za broj radova u casopisima Nature i Science,
  dva najznacajnija.
c. Za broj radova u casopisima sa SCI liste.
d. Za impakt na svetsku nauku;
  recimo, za broj citata u SCI casopisima.
e. Za broj Laureate,
  Nobelovaca i dobitnika najvecih svetskih nagrada
  (samo nagrade koje Shanghai priznaje)
  medju onima koji drze nastavu za kredit.
f. Za broj Laureata medju alumnusima
  (tj, medju bivsim studentima).


3. Koje su to aksiomatske cinjenice koje treba imati u vidu,
kad se razmislja o mehanizmima,
koji bi imali za cilj da stvore motivacione preduslove,
da bi profesori, asistenti i studenti vise stvarali,
i tako svom univerzitetu doneli vise bodova za Listu?

a. U pitanju je gadjanje u pokretnu metu.
Ako je neki univerzitet vec na listi,
i ostvari relativno veliki skok u kolicini postignutih rezultata,
to ne znaci da ce taj univerzitet ostati na listi,
vec ce mozda i da ispadne sa liste,
jer su drugi iz pozadine postigli vise.
Takodje, ako neki univerzitet koji nije na listi
postize sve vece i vece rezultate,
to ne znaci da je sve blize i blize Listi,
jer drugi mozda postizu puno bolje rezultate.

b. Bitno je da se udje na Listu,
ali je jos bitnije (i mnogo teze) da se na njoj ostane,
jer na listu se udje u jednoj godini
(i tada je veliko slavlje, i prisvajanje uspeha),
ali to stanje treba zadrzati dok traje ova civilizacija
(a to je mozda jos 10, 100 ili 1000 godina)
i to je mnogo tesko.
Dakle, treba osmisliti motivacione mehanizme
koji ce omoguciti ne samo ulazak,
vec i "veciti" opstanak.

c. Posto se i drugi trude da postignu isti cilj,
mehanizmi moraju imati,
ulazne "senzore" za uspehe drugih,
kao i samo-adaptivni mehanizam,
koji "stiska gas"
kad god "vidi" da drugi prete da nas obidju.

d. Mehanizam mora biti prilagodjen i nasem mentalitetu
(nasi istrazivaci su deo naseg naroda)
i nasim finansijskim mogucnostima
(tj, finansijskoj snazi vlasnika univerziteta,
a u slucaju Univerziteta u Beogradu,
to je drzava Srbija, koja nije najbogatija na svetu).

e. Na Zapadu se smatra da glavna motivacija dolazi
od sledecih faktora:
ego
(istrazivaci su osetljivi na slavu i to im prija),
uticaj
(redovni profesor ima veci uticaj na okruzenje od asistenta)
i novac
(kako onaj za istrazivanja, tako i onaj za svoj dzep).
Dakle, motivacioni mehanizam mora imati 3 dimenzije.
Primeri za prvu dimenziju su nagrade i prezentacije kroz medije.
Primeri za drugu dimenziju su doktorati i unapredjenja.
Primeri za trecu dimenziju su fondovi za istrazivanja i za licne pare.

f. Treba gledati i sta drugi rade.
Neki od univerziteta u svetu razmisljaju o mehanizmu
koji ima 6 poluga
(jer Shanghai dodeljuje bodove u 6 domena),
a na svakoj poluzi 3 dimenzije
(ego, uticaj i novac),
sto znaci ukupno 18 komponenti.
Dakle, optimalni motivacioni mehanizam mora biti
"oktopod sa 18 krakova"
(mnogi takav mehanizam nazivaju "18-wheeler",
sto je kolokvijalni naziv za teske kamione
koji "haraju" americkim drumovima).


4. Kako izgleda jedan moguci motivacioni mehanizam
sa 18 komponenti?

a. Univerzitet formira portal na kojem svako na svetu moze videti,
za svakog profesora, asistenta i studenta tog univerziteta,
koliko je taj doneo Shanghai bodova svom univerzitetu.
To nije spisak radova,
kojeg svi univerzitetu imaju na svom portalu,
nego spisak Shanghai bodova,
sto u ovom trenutku ni jedan univerzitet na svetu nema.

Onima koji zauzimaju znacajne pozicije na ovakvom portalu,
treba dati prostor i vreme u medijima (ako oni to zele),
mogucnost da brze napreduju kroz nastavnu hijerarhiju,
kao i adekvatnu finansijsku nagradu.
Dakle, 3 mehanizma.

b. Kad autor rada u casopisu Nature ili Science
vlasniku univerziteta donese objavljeni clanak,
o tome treba da pisu novine (ako autor to zeli),
da mu je omogucen ubrzani napredak u vise zvanje,
a da sledi i finansijaksa nagrada, koja nije mala,
ali ni toliko velika,
da ne postoji mogucnost da vlasnik kaze "nema para - cekaj".
Recimo, E1000 po clanku, da svi koautori podele medju sobom,
plus mogucnost da se konkurise za istrazivacka sredstva,
za nastavak istrazivanja.

c. Radovi u SCI casopisima treba da budu preduslov
kako za doktorat,
tako i za izbor u visa zvanja,
ali to mora biti selektivno,
za razlicite nivoe (L=Level) razliciti zahtevi
(recimo, za redovnog profesora zahtevati
vise nego za vanrednog, itd),
koji se vremenom uvecavaju (I=Increment),
i razliciti su za razne oblasti (F=Field),
kao recimo
3 za fizicare i hemicare,
2 za informaticare i matematicare,
a 1 za pravnike i ekonomiste),
i sve to treba primenjivati odmah
za oblasti sa razvijenom kulturom publikovanja
(npr, fizika i hemija),
sa manjom zadrskom za oblasti
sa srednje razvijenom kulturom publikovanja
(npr, informatika i matematika),
odnosno tek nakon nekog vremena (T=Time)
za oblasti sa slabo razvijenom kulturom publikovanja
(npr, pravo i ekonomija).

Takodje, radovi u SCI casopisima treba da donose novcanu nagradu,
kako direktno (one time award),
tako i indirektno
(visi koeficijent za platu na projektima koje finansira drzava,
kao sto to sada jeste u Srbiji,
u rasponu od 1.75).

Naravno,
u vodecem nacionalnom nedeljniku,
ili u dvnevnim novinama jednom nedeljno,
52 sedmice treba pisati o onima
koji su u 52 razlicite oblasti objavili SCI radove
u protekloj godini.

d. Broj SCI citata treba da bude uslov za visa zvanja,
da donese neku novcanu nagradu (recimo X puta manju nego SCI rad,
odnosno Y puta manju nego rad u Nature ili Science).
X i Y treba da odgovaraju tezini uspeha.

e. Svaki univerzitet treba da ima predmet koji mogu predavati samo Laureati, a oni koji to omoguce, treba da dobiju satisfakciju
u sve tri dimenzije:
da su nagradjeni,
da dobiju priliku da imaju impakt na svom univerzitetu,
i da se to zna.

f. Svaki univerzitet treba da nominuje svoje istaknute alumnuse
za vodece nagrade u oblastima u kojima oni stvaraju,
i kome se posreci, treba ga nagraditi u sve tri dimenzije.


5. Kako izgleda LIFT formula?

Data je u posebnom prilogu: LIFT
(ima simbolicno ime - podize ugled:)


6. Kome zahvaliti?

U vezi cele ove problematike,
puno sam naucio od raznih ljudi,
profesora sa raznih univerziteta:

Flynn i Perl, Stanford
Arvind i Friedman, MIT
Graf i Moskowitz, Harvard
Davidson i Levi, NYU

Mencer, Imperial College, London, UK
Stenstrom, Chalmers University, Geteborg, Sweden
Malek, Humboldt University, Berlin, Germany
Valero, Politechnical University of Barcelona, Spain
Giorgi, University of Siena, Italy
David, INRIA, Lille, France
Demsar, Agencija za finansiranje naucno-istrazivackog rada, SLO
Krisper, Fakulteta za racunalnistvo, Ljubljana, SLO
Tomazic, Elektrotehnicki fakultet, Ljubljana, SLO
Jovic, Univerzitet u Zagrebu, Hrvatska
Tafa, Univerzitet u Skadru, Albanija
Mester, Univerzitet u Segedinu, Madjarska

Od nasih profesora:

Branko Kovacevic i Vladimir Bumbasirevic,
Tibor Sabo i Radivoje Mitrovic

Takodje i od nasih studenata po svetu:

Microsoft i Google
(VIPs koji zele da ostanu anonimni)