VELIKO PRIZNANJE PROFESORU VELJKU MILUTINOVIĆU

 

Teslin sledbenik na koturaljkama

Jedan od 17 slavodobitnika srpskog roda u protekle 92 godine, što naš narod, srazmerno broju, svrstava u vodeće



U sledbenike Nikole Tesle i Mihaila Pupina uvrstili su dalekog potomka četovođe Pipa, koji je 1389, sa svojim malenim odredom konjice, pohitao u pomoć srpskoj braći na polju Kosovu.

Veljko Milutinović, redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, izabran je, na izmaku prohujale godine, za zaslužnog člana (Fellow) najuglednijeg udruženja tehničke struke u svetu - Instituta elektro i elektronskih inženjera (IEEE), koji broji milion članova. Do Drugog svetskog rata među Srbima su se takvim zvanjem dičila samo dvojica pomenutih velikana koji su svoju inženjersku slavu stekli u Americi.

Slučajno ili ne, junak naše priče je, upravo, ovih dana od dekana dobio pisanu dozvolu da dolazi na posao vozeći koturaljke do samog kabineta, na suprotnom kraju od ulaznih vrata zdanja u Bulevaru kralja Aleksandra.

Vodeći stručnjak za računarsku tehniku u nas i veoma cenjen u svetu, Veljko Milutinović, pored ostalog, učestvovao je u osmišljavanju čipa za kompjutere "Rata zvezda". Godinama je odbijao novinarske znatiželjnike, otuda je ovo prvi razgovor za novine, za "Politiku", koju čita od malih nogu.

• Čuli smo da ste na univerzitetima po svetu predavanja držali na devet jezika. Kada ste ih naučili?

- Četiri u gimnaziji i pet na fakultetu, svake zime po jedan, i to iz knjiga ("100 lekcija"). Preko leta sam vozom odlazio u zemlju u kojoj se taj jezik govori i tamo radio najprostije poslove: u Engleskoj brao jagode, u Nemačkoj pomagao u privatnoj lekarskoj praksi, u Francuskoj prao sudove, u Italiji raznosio poštu, u Španiji pomagao u hotelu… Najvažnije je da se dobro nauči konjunktiv.

Rodoslov na Internetu

• Zašto ste svoj rodoslov stavili na Internet?

- Rodoslov, počev od Kosovske bitke, kada su se Piperi doselili u Crnu Goru, može se naći na mom sajtu (http://kondor.etf.rs/vm). Najteže je bilo sakupiti podatke za poslednjih 100 godina (jer su se rođaci raštrkali po svetu). Pre toga se sve potanko prenosilo s kolena na koleno.

• Zbog čega ste se vratili iz Amerike, u kojoj ste započeli blistavu istraživačku karijeru?

- Zato što se ovde bolje živi, pod uslovom da je čovek pre toga bio u svetu, stekao iskustvo, veze i početni kapital. Povrh toga, u Beogradu se bolje radi. Na Perdju univerzitetu osamdesetih sam objavio oko deset naučnih radova u IEEE časopisima. Otkako se vratio, devedesetih, čak 40 (sa studentima ETF)! Naravno, sve bi teže išlo da se osamdesetih nisam otisnuo u naučnoistraživačku pečalbu.

• Kako ste se uključili u DARPA projekat (kompjuteri za "Rat zvezda")?

- Posle doktorata u Beogradu, konkurisao sam na vodećim američkim univerzitetima za mesto docenta i dobio ponudu Perdjua koju sam prihvatio, jer je on tada bio na petom mestu rang liste oko 2.000 univerziteta. Primio me je dekan i rekao da svaki novi profesor, dok se ne snađe, dobija (samo za prvu godinu) naučnoistraživački poklon (grant) da "stane na noge". Moje prvo pitanje bilo je da li je u redu da odem na konferenciju na Havajima. On je rekao da mogu da idem i na Mesec ako hoću - važno je da, posle šest godina kada me budu ocenjivali, imam rezultate.

Havajski san: Veljko Milutinović

Moj sirotinjski san oduvek je bio da vidim Havaje. I tako sam posle nekoliko meseci tamo predstavio svoj rad u vezi s arhitekturom vertikalne migracije računara koja je, u kasnijem zrelom obliku, poslužila kao osnova za RISC mikroprocesor od 200 megaherca.

Posle izlaganja prišao mi je čovek za marketing čuvene kompanije RCA i pitao da li znam nešto o galijum-arsenidskoj tehnologiji. Odgovorio sam da ne znam ništa, na šta je on rekao da je to i sam znao, ali je samo hteo da vidi da li sam iskren. Pozvao me je na večeru i dogovorili smo se da s konferencije odem u kompaniju, da će mi tamo objasniti suštinu, a moj zadatak je da istražim kako menjati načela projektovanja računara i da osmislim ponudu za DARPA agenciju. Taj predlog bio je dobitni (u konkurenciji 12 kompanija).

Tri godine kasnije pozovem u goste, na Crnogorsko primorje, tog direktora, već u penziji. Jedne večeri pitam ga da li su me proveravali da nisam, možda, član Komunističke partije (a jesam, jer su sve odlikaše na maturi primili). Odgovor me je iznenadio: "Najvažnije nam je bilo da si domaćinski sin - to ti se vidi na licu. Uostalom, uzeli bismo i crnog đavola, samo kad bismo znali da će nam pomoći da pobedimo konkurenciju".

• Za koje dostignuće ste, upravo, nagrađeni?

- Za VM (vertical migration) arhitekturu koja je omogućila, deset i više godina pre komercijalnih pokušaja, da se primeni mikroprocesor s taktom od 200 megaherca u galijum-arsenidu za Odbrambenu agenciju za napredne istraživačke programe (DARPA). Prvi teorijski rad na tu temu štampan je u časopisu IEEE Transactions on Computers 1987. (s profesorom Kai Hvangom). A sledeći koji opisuje sve pojedinosti o arhitekturi i mnoge o samom dizajnu 1989, u istom časopisu (s vodećim arhitektom firme RCA Volterom Helbigom). Od ove dvojice veoma darovitih istraživača i moralnih ljudi mnogo sam naučio.

• Kako se bira zaslužni član?

- Proces traje devet meseci. Jedan predlagač, već zaslužni član îEEE (u ovom slučaju profesor Flin sa Stanforda, po mnogima najveće živo ime za arhitekturu i dizajn računara - tvorac IVM3090), odabere deset sapotpisnika sa istim zvanjem. Svaki zasebno popunjava formular s ocenom od 1 do 10. Konačnu odluku donosi Upravni odbor, na osnovu uvida u naučni doprinos i procene pomenutih potpisnika.

Zaslužni i studenti

• Živite u Beogradu, a ispada da ste odličje zavredeli u SAD?

- To je delimično tačno. Zamisao se rodila u Beogradu, dok sam spremao doktorat kod profesora Georgija Lukatele. Priznanje ne bih dobio da u proteklih 12 godina, otkako ovde živim, nisam sa studentima i poslediplomcima Elektrotehničkog fakulteta objavio mnogo radova u IEEE časopisima - oko 40, što predstavlja evropski rekord za užu oblast u kojoj radim.

• Ići i ostati?

- Ići i vratiti se. U suštini, ima mnogo dobrih božjih puteva, ali mislim da je teško doživeti starost među ljudima koji se od nas razlikuju. Imajući to uvidu, u našoj porodici, u poslednjih sedam pokoljenja, svako je odlazio u svet i vraćao se. Otac čukunđeda u Skadar, čukunđed u Mletke, prađed u Stambol, đed u Ameriku (radio sedam godina u rudnicima, vratio se kao dobrovoljac u balkanske ratove s braćom koja su izginula), otac u nemačko zarobljeništvo i na specijalizaciju u Francuskoj, ja u SAD. Od moja tri sina, jedan je već bio u SAD i vratio se.

• Šta je najbitnije u naučnoistraživačkom radu?

- Nadahnuće!

• Kakvih naučnika ima?

- Dve vrste: jedni samo čitaju, a drugi samo pišu radove.

• Kako birate i hrabrite mlade saradnike?

- Od onih koji žele da rade sa mnom, najpre odaberem časne, zatim proveravam da li su druželjubivi i na kraju dolazi visok prosek ocena. U našim uslovima mladi se često uplaše od pomisli da bi mogli da smisle bolje ideje od onih u naučnoj literaturi. Kažu mi: "To su izmislili ljudi iz Silicijumske doline, a mi živimo preko sedam gora i sedam mora, okruženi sa sedam građanskih ratova". Kada im objasnim da je genetska selekcija proteklih 1.500 godina bila u našu korist, počnu da veruju da su bolji.

Počeci u "Pupinu"

Veljko Milutinović je prve istraživačke korake načinio u Institutu "Mihailo Pupin", gde je sam napravio (pomagao mu je jedan tehničar) 17-mikroprocesorski detektor kratkotalasnih radio-signala. Da toga nije bilo, ne bi kasnije smislio RISC procesor od 200 megaherca kojim se proslavio u svetu. U to doba ova naučna ustanova bila je u samom vrhu svetske nauke.

Sedam nobelovaca

Sa sedam nobelovaca objavio je sedam (različitih) knjiga kod najboljih izdavača u SAD :Vili, Prentis-Hol, Nort-Holand, Mekgrou-Hil, Kluer-akademiks…

Učiti od studenata

- Profesori moraju da budu spremni da uče od svojih studenata, više nego što je to slučaj u obrnutom smeru. Ovo je, naročito, važno u elektrotehnici. Svi znaju da se ta oblast brzo menja i spremni su da uče. Nažalost, malo ih zna da je važnije izbacivati iz glave nepotrebno koje zamagljuje i loše utiče na odlučivanje i u profesionalnom i u običnom životu. Za svakodnevno preživljavanje, laički procenjujem, vreme poluraspada znanja iznosi oko tri godine, a za "filozofske životne kategorije" oko 30 godina. Drugim rečima, ljudi moraju da znaju kako da se odvikavaju od prevaziđenih navika, a to je najteže - savetuje slavodobitnik

Sinovi sportisti

- Imam tri sina i smatram da deca treba da se bave sportom, škola će da dođe na svoje mesto. Jedan sin je magistrirao iz finansija (25), bio dva puta prvak Jugoslavije u kik-boksu, a sada je finansijski direktor u jednoj od najvećih stranih firmi u Srbiji. Drugi (23) je bio na širem spisku za kadetsku reprezentaciju u vaterpolu, a sada je apsolvent na Građevinskom fakultetu. Treći (15) igra košarku poluprofesionalno, vukovac u osnovnoj školi. Ja imam medalju s prvenstva Crne Gore u jedrenju i svaki dan na rolerima dolazim na posao - kaže naš sagovornik.

Stanko Stojiljković