Postovani kolega:

Mozda te zanima da vidis
na cemu ja insistiram kod ETF/MF/FFH studenata,
kad oni svoj obavezni projekat u okviru predmeta
moraju pred svima da izloze!

1. Svaki slajd, negde u cosku,
   mora sadrzati sledeca dva broja: n/N

   n je redni broj slajda.
   N je ukupan broj slajdiva.

   Na bazi n, kad sve zavrsis,
   i oni hoce nesto da te pitaju,
   oni tacno znaju da ti kazu na koji slajd da se vrats,
   pa onda da ti postave pitanje u vezi tog slajda.
   Ako nemas taj broj,
   onda oni nesto pricaju bez veze,
   kao "vratite se tamo gde objasnjavate to i to,
   ne tu, nego malo ranije,
   ne, nego malo kasnije, i tako bez veze."

   Na bazi broja N,
   kad ga, u toku tvoje price, uporede sa n,
   oni znaju koliko jos vremena ima
   do kraja tvog izlaganja
   i to im odrzava paznju na visem nivou,
   jer vide da nemas zilion slajdova
   nego razuman broj,
   i da se fino pomeras kroz ceo proces.

2. Jedna slika vredi kao 1000 reci,
   a 1000 slika kao jedna animacija.

   Zato je dobro da ima sto vise slika, grafikona,
   i naravno animacija (to je idealno),
   a sto manje teksta,
   mozda cak nista osim naslovne linije.

   Ako bas mora da ima teksta,
   onda najvise 3 buleta po slajdu,
   a svaki bulet najvise tri linije.

   Ako ima vise od 3 linije u buletu,
   i ako ima vise od 3 buleta po slajdu,
   onda niko nista ne shvati,
   jer od drveca na vide sumu.

3. Linije u buletu moraju biti semanticki pocepane.

   To znaci: jedna linija - jedna misao.

   Dakle,
   niposto da word-processor unutar .ppt pocepa linije,
   vec samo ti rucno, da bude jedna linija - jedna misao
   (jedna linija - jedna semanticka jedinica).

   Zasto je ovo vazno?

   Tako te svi bolje razumeju i manje se umore slusajuci te.

   Zasto?

   Dokazano je, kad neko cita,
   80% vremena i energije potrosi
   da odredi gde su semanticke granice,
   a onda sa 20% energije i vremena unese informaciju
   i uskladisti je u mozak (tj, shvati o cemu je rec).

   Dakle, ako semanticki cepas - olaksas njima
   (a i sebi),
   jer im eliminises 80% napora,
   pa te lakse shvate.

   A posto razmisljanje trosi secer,
   imaju i manju potrebu za konzumiranjem secera
   nakon sto ti zavrsis,
   sto im pozitivno utice na kilazu
   i na porodicne finansije :)

   Primecujes da je ovaj moj email semanticki pocepan?

   Ako citas Sekspira - sve je semanticki pocepano,
   pa je mozda i zato on postao popularan,
   jer su njegove sofisticne mudrosti bile shvatljive
   cak i neobrazovanom puku.

   Svi programi u bilo kom programskom jeziku,
   iz gore navedenih razloga,
   bazirani su na semanticki pocepanim linijama
   (da nije tako,
   programeri bi pravili puno vise gresaka kad pisu kod,
   a kad tumace tudji kod - poludeli bi).

Na kraju,
bio sam svedok kad se sef nemac najstrasnije iskrljestio
na pripravnika nemca (u jednoj nemackoj banci),
jer je ovaj drugi u svojoj .ppt prezentaciji
na jednom mestu imao  dva puta SPACE
(tu vrstu greske primecujes u mom prethodnom redu),
a na jednom je imao SPACE pre zapete ,a posle ne
(kao ovo ja u prethodnom redu).

Kazao je, te dve sitne greske nisu bitne,
ali ukazuju na postojanje neceg krupnog
sto jeste jako bitno:

Ta osoba nema obicaj, nakon sto sve zavrsi,
da napravi pauzu
(za jednu cigateru ili za jednu noc),
pa onda sve da proveri polako i pedantno.

Nadam se da je ovo bilo korisno!

Sve ovo imas detaljno u jednom mom radu
kojeg sam objavio u jednom IEEE casopisu.
Lako ga mozes naci.
Odes na Google i ukucas dve reci: GOOD METHOD.
Dobijes preko milijardu hitova
i medju njime se jadan odnosi na taj moj rad.

Srecom, neces morati mnogo da trazis,
jer prvi je :)

To je zato sto cujem
da je preko 1000 univerziteta u SAD
ulinkovalo taj moj rad :)

vm

PS: Covek ponekad, i pored najbolje volje,
    ne vidi svaku sitnu gresku,
    pa ako je nesto vazno,
    dobro je to dati nekom dobronamernom,
    da i taj drugi pogleda tvoj .ppt.