Dr. Veljko Milutinovic je redovni profesor Elektrotehnickog fakulteta u Beogradu (ETF)
i sef Odseka za racunarsku tehniku i informatiku (RTI). 
Doktorirao je na ETF u Beogradu kod profesora Lukatele 
(koji je presudno uticao na njegov dalji naucni razvoj) 
i nakon toga je, tokom 80-ih oko 10 godina bio angazovan kao profesor na univerzitetu Purdue u SAD 
(rangiran medju prvih 10 u SAD u oblasti RTI), 
gde se istakao kao koautor arhitekture i dizajna prvog GaAs microprocesora na svetu, 
za agenciju DARPA i projekat Rat Zvezda, 
sto mu je kasnije donelo nagradu Fellow of the IEEE 
(koju su pre Drugog svetskog rata od nasih ljudi dobili samo Tesla i Pupin; obojica su: Fellow of IRE); 
taj projekat je oko deceniju pre Intela realizovao procesorsku brzinu od 200MHz, 
a njegova knjiga koja opisuje detalje tog procesora bila je best-seler u SAD za IEEE PRESS. 
Tokom 90-ih je, nakon povratka u Srbiju, uzimao ucesca u nastavi 
na univezitetima Purdue, Stanford i MIT (drugi i prvi u SAD u oblasti RTI), 
i u tom periodu je publikovao oko 20 knjiga kod vodecih americkih izdavaca, 
a za 7 od njih predgovore je pisalo 7 razlicitih dobitnika Nobelove nagrade 
(jednu od njih je koautorski realizovao sa sadasnjim predsednikom univerziteta Stanford, Dr. John Hennessy, 
a drugu sa tadasnjim dekanom ETF na univerzitetu MIT, Dr. Jack Dennis). 
Nakon 2000. g. je ucestvovao u 4 razlicita FP6 i cetiri razlicita FP7 projekta, 
kroz saradnju sa vodecim univerzitetima i industrijama u EU/US, 
ukljucujuci Microsoft, Intel, IBM, AMD, Ericsson, a posebno Maxeler, 
koji trenutno proizvodi najbrze superkompjutere na svetu 
(a za koji radi 10 njegovih bivsih studenata sa ETF) 
i vlasnistvo je njegovog bivseg studenta sa Stanforda, Dr. Oskara Mencera. 
Nekoliko uglednih univerziteta u EU ga je angazovalo kao savetnika u vezi osmisljavanja mehanizama 
koji omogucavaju vecu naucnu produktivnost i bolji plasman 
na cuvenoj Shanghai listi najboljih univerziteta na svetu;
medju njima je i Barcelona, gde trenutno 40 njegovih bivsih studenata sa ETF 
radi doktorat na zajednickom projektu, a mentor im je njegov bivsi student sa univerziteta Purdue, Dr. Mateo Valero. 
Angazovan je i na japanskom projektu Svemirski Lift, 
kojeg vodi njegov bivsi student sa MIT, Dr. Hiro Fujii. 
Na preko 100 evropskih univerziteta je drzao predavanja po pozivu. 
U Srbiji ima uspesnu tehnicku saradnju sa bankama: Komercijalna, EFG, Intesa i Reiffeisen. 
Objavio je oko 40 radova u IEEE casopisima i trenutno ima oko 400 SCI citata. 
Ozenjen je i ima 3 sina.