Dr Veljko Milutinović ,laureat prestižne nagrade međunarodnog Udruženja inženjera elektrotehnike i računarske tehnike

Naučnik na rolerima

Objavljivao u uglednim časopisima i pisao knjige sa nobelovcima, a inspiraciju smatra najvažnijom

BEOGRAD- Dr Veljko Milutinović je po svemu veoma neobičan univerzitetski profesor, na posao dolazi na rolerima i za to ima urednu dozvolu dekana Elektrotehničkog fakulteta! Vlasnik je medalje u jedrenju sa prvenstva u Crnoj Gori, objavio je sedam knjiga sa sedam nobelovaca, bio u naučno-istraživačkoj pečalbi u Americi i - za razliku od mnogih - vratio se. Odnedavno je vlasnik prestižne nagrade Fellow of the IEEE koju su pre Drugog svetskog rata dobili naučnici svetskog glasa Pupin i Tesla.

Zapravo, Međunarodno udruženje inženjera elektrotehnike i računarske tehnike sa centrima u Njujorku i Vašingtonu za 92 godine, koliko postoji, dodelilo je srpskim naučnicima 17 nagrada. Svi laureati su živeli ili žive u inostranstvu, osim dr Milutinovića, koji predaje na ETF u Beogradu. Ali to mu ni malo nije smetalo da objavljuje radove u uglednim naučnim časopisima iz oblasti elektrotehnike i računarske tehnike i da osvaja vredna priznanja.

Dr Milutinović ima zanimljive ideje o tome zašto bi svako ko želi uspeh u profesiji (bez obzira da li se radi o zanatliji, studentu, profesoru ili istraživaču) trebalo da ode u inostranstvo. I da se posle izvesnog vremena obavezno vrati u domovinu. U porodici Milutinović čak je sedam generacija odlazilo u pečalbu i vraćalo se. Čukundedov otac išao je u Skadar, čukunded u Mletke, pradeda je išao u Stambol, deda u Ameriku, otac u Francusku, dr Veljko i njegov najstariji sin takođe su živeli u SAD.

		Strah od nove ideje U našim uslovima, mladi se često boje i od pomisli da bi mogli da stvore nove ideje. Kažu, "te ideje su stvorili istraživači iz Silicijumske doline, a mi ovde živimo u provinciji koja je udaljena 7000 milja, preko sedam gora i sedam mora, okruženi sa sedam građanskih ratova- kako onda mi da budemo bolji od njih?" Međutim, nakon što im se objasni da je genetska selekcija poslednjih 1500 godina radila u našu korist, počnu da veruju da su bolji i tek onda zaista stvore nešto izuzetno, objašnjava dr Veljko Milutinović uspehe koje postiže zajedno sa marljivom i kreativnom generacijom studenata ETF.

		Ni TV ni PC Profesor Milutinović je rođen u Beogradu, tu je završio sve škole, na ETF je diplomirao, magistrirao i doktorirao. Za vreme postdiplomskih i doktorskih studija radio je sa punim radnim vremenom u Institutu "Mihailo Pupin". U kući nema ni TV ni PC, a stres u vaspitanju trojice sinova izbegnut je preko sporta. Najstariji sin je bio prvak Jugoslavije u kik boksu, a sada je ovaj 25-godišnjak direktor jedne velike starne firme koja posluje u Srbiji. Drugi sin bavio se vaterpolom, a sada je, sa 23 godine, apsolvent na građevini. Najmlađi sin igra košarku...

- Svako treba da ode u svet, jer se samo tako talenti mogu u potpunosti razviti. Profesionalni talenat i znanje imaju tri dimenzije, vertikalnu, to je duboko profesionalno znanje, bez čega nema velikih dela, horizontalnu (široko poznavanje kulture, umetnosti, jezika), bez koje se ne može stvarati. Treća komponenta je sposobnost da se gleda i vidi unapred- ona je takođe važna jer omogućava udoban život - priča dr Milutinović, koji je od 1982. do 1990. radio kao profesor na američkom univerzitetu Purdue, koji spada u prvih 10 (od 2000) univerziteta u SAD. Iako je i tamo bio uspešan, vratio se jer je ubeđen da se ovde (ipak) bolje živi "pod uslovom da je čovek pre toga negde bio, stekao iskustva i početni kapital".

On čak tvrdi da se u Beogradu bolje i radi i tu tvrdnju odmah potkrepljuje argumentima. Na Purdue je za osam godina objavio oko 10 radova u IEEE časopisima, a od devedesetih, zajedno sa studentima ETF, skoro četiri puta više. Inspiracija je za njega najvažnija za naučno-istraživački rad.

Iako u poslednje vreme na račun Univerziteta stiže serija kritičkih žaoka, dr Milutinović smatra da je stanje na Beogradskom univerzitetu zapravo vrlo inspirativno za bavljenje naukom.
- Univerzitet daje više nego dovoljno prostora svim talentovanim profesorima i asistentima da u potpunosti razviju svoj talenat i daju rezultate. A što se studenata tiče, to mnogo zavisi od njihovih predmetnih profesora. Srećom, najveći broj profesora je predan poslu, želi da pomogne i nauci i pored relativno teške materijalne situacije - ocenjuje dr Milutinović, uz opasku da su vredni studenti uvek uspešni i pored svih objektivnih teškoća.

Kad govori o učenju, sagovornik "Glasa" smatra da sujeta ne sme da postoji i da profesori moraju da budu spremni da uče i od svojih studenata, čak više nego oni od njih.
- Ovo je naročito važno u oblasti elektrotehnike. Svi znaju da se ta oblast brzo menja i spremni su da uče. Nažalost, malo njih, ipak, zna da je još važnije izbacivati iz glave nepotrebno znanje, koje samo zamagljuje stvari i negativno utiče na proces odlučivanja i u profesionalnom i u običnom životu - kaže dr Milutinović, uz napomenu da ljudi moraju da nauče kako da se odvikavaju od prevaziđenih navika - što je ustvari i najteže.

Olga Nikolić