Laslo Kraus - PJ/EG (Ispit 13.7.2001)

← ↑ ⇑ ↓ →

Ласло Краус	Програмски језици (ЕГ) Испит 13. 7. 2001.

Скреће се пажња студентима да домаћи задатак треба да буде одштампан на рачунару, по могућству у облику извештаја преводиоца и са приложеним примером извршавања програма.

Аутори: Зоран Аврамовић (задатак 1) и Ласло Краус (задатак 2 са решењем)

Задаци: 1 2 | Напомене | Решења: 2

Поставка задатка 1 (45 поена) (⇒ почетак)

Начинити програм на FORTRAN-у за налажење производа два задата полинома P(x) и Q(x), степена m и n, респективно.

Посебни подаци:

m=4, n=3,
P(x) = x⁴ + 2x³ + x² + 3x + 1 и
Q(x) = 3x³ + 2x² + x + 1 .

Потребно је штампати учитане податке, добијени резултат, потребне описне текстове, име и презиме, регистарски број и назив факултета.

Поставка задатка 2 (35 поена) (⇒ решење | почетак)

Саставити на језику C потпрограм за формирање низа од највећих елемената по колонама задате реалне правоугаоне матрице.

Саставити на језику C главни програм који чита прочита матрицу реалних бројева, нађе највеће елементе по колонама те матрице, испише добијени резултат и понавља претходне кораке све док за једну од димензија матрице не прочита недозвољену вредност.

Напомене (⇒ почетак)

Испит траје 3 сата. У току првих 60 минута није дозвољено напуштање сале.
Рад се предаје искључиво у вежбанци за испит. Није дозвољено имати поред себе друге листове папира.
Коришћење литературе на испиту није дозвољено. Обратити пажњу на форму рада: читљивост, уредност, коментарисање програма и опис алгоритма утичу на оцену. Препоручује се рад обичном графитном оловком.
За позивање на практични део испита неопходно је добити више од 50% поена на оба задатка.
Тачно урађени домаћи задатак донoси 5 поена.
Практични део испита доноси 15 поена. На практичном делу испита кандидати ће уносити своја решења задатка 1) у рачунар и после ће вршити потребне исправке да би ти програми исправно радили. Време одржавања као и распоред кандидата по групама за практични део испита биће накнадно објављен.

Решење задатка 2 (⇒ поставка | почетак)

#include <stdio.h>

#define MAX 50

void max (float a[][MAX], int m, int n, float b[]) {
  int i, j; float m;
  for (j=0; j<n; j++)
    for (b[j]=a[0][j], i=1; i<m; i++)
      if (a[i][j] > b[j]) b[j] = a[i][ij];
}

void main () {
  float a[MAX][MAX], b[NMAX]; int m, n, i, j;
  while (1) {
    printf ("m, n? "); scanf ("%d%d", &m, &n);
  if (m<0 || m>MAX || n<0 || n>MAX) break;
    for (i=0; i<m; i++) {
      printf ("A[%d][]? ", i);
      for (j=0; j<n; scanf("%f", &a[i][j++]));
    }
    max (a, m, n, b);
    printf ("B= "); for (j=0; j<n; printf("%.2f ", b[j++]));
  }
}

(⇒ почетак)

← ↑ ⇑ ↓ →

Аутор: Ласло Краус
Е-пошта: kraus@etf.rs