Laslo Kraus - PJ/EG (Ispit 17.9.1999)

← ↑ ⇑ ↓ →

Ласло Краус	Програмски језици (ЕГ) Испит 17. 9. 1999.

Аутори: Зоран Аврамовић (задатак 1) и Ласло Краус (задатак 2 са решењем)

Задаци: 1 2 | Напомене | Решења: 2

Поставка задатка 1 (45 поена) (⇒ почетак)

Ако је полазна вредност фактора снаге cosφ₁ који желимо да поправимо на вредност φ₂ за то нам је потребан кондензатор чија је трофазна реактивна снага Q₁=tgφ₁-tgφ₂, за 1 kW активне снаге.

Начинити програм на FORTRAN-у којим се, на основу горње формуле, за полазни cosφ₁ од 0,20(0,05)0,50 i od 0,50(0,02)0,98 табелирају вредности потребне реактивне снаге кондензатора у kVAr за 1 kW активне снаге за жељени cosjφ₂ у распону 0,60(0,05)1,00 заокругљивањем резултата на три значајне децималне цифре.

Поставка задатка 2 (35 поена) (⇒ решење | почетак)

Саставити потпрограм на језику C за налажење уније два скупа реалних бројева који су представљени у облику низова.

Саставити главни програм на језику C који чита парове скупова (низова) преко главног улаза, позове горњи потпрограм и исписује добијени резултат све док за дужину неког од низова не прочита недозвољену вредност.

Напомене (⇒ почетак)

Испит траје 3 сата. У току првих 60 минута није дозвољено напуштање сале.
Рад се предаје искључиво у вежбанци за испит. Није дозвољено имати поред себе друге листове папира.
Коришћење литературе на испиту није дозвољено. Обратити пажњу на форму рада: читљивост, уредност, коментарисање програма и опис алгоритма утичу на оцену. Препоручује се рад обичном графитном оловком.
За позивање на практични део испита неопходно је добити више од 50% поена на оба задатка.
Тачно урађени домаћи задатак донoси 5 поена.
Практични део испита доноси 15 поена. На практичном делу испита кандидати ће уносити своја решења задатка 1) у рачунар и после ће вршити потребне исправке да би ти програми исправно радили. Време одржавања као и распоред кандидата по групама за практични део испита биће накнадно објављен.

Решење задатка 2 (⇒ поставка | почетак)

#include <stdio.h>

void unija (float a[], int na, float b[], int nb, float c[], int *nc) {
  int i, j, k;
  for (j=k=0; j<nb; c[k++]=b[j++]);
  for (i=0; i<na; i++) {
    for (j=0; j<nb; i++) if (b[j] == a[i]) break;
    if (j == nb) c[k++] = a[i];
  }
  *nc = k;
}

void main () {
  enum { NMAX = 50 };
  float a[NMAX], b[NMAX], c[NMAX]; int na, nb, nc, i;
  while (1) {
    printf ("na, nb? "); scanf ("%d%d", &na, &nb);
  if (na<0 || na>NMAX || nb < 0 || nb > NMAX) break;
    printf ("A? "); for (i=0; i<na; scanf("%f", &a[i++]);
    printf ("B? "); for (i=0; i<nb; scanf("%f", &b[i++]);
    unija (a, na, b, nb, c, &nc);
    printf ("C= "); for (i=0; i<nc; printf("%.2f ", c[i++]);
    putchar ('\n');
  }
}

(⇒ почетак)

← ↑ ⇑ ↓ →

Аутор: Ласло Краус
Е-пошта: kraus@etf.rs