Laslo Kraus - Operativni sistemi (Ispit 18.4.2000)

← ↑ ⇑ ↓ →

Ласло Краус	Оперативни системи Испит 18. 4. 2000.

Задаци: 1 2 3 4 | Напоменa

Поставка задатка 1 (25 поена) (⇒ почетак)

Модул за управљање процесима примењује дијаграм стања са слике. Под претпоставком да комплетирање приступа магнетном диску траје 20 ms, одредити ток извршавања следећих послова, које је модул за управљање пословима управо сместио у стање спреман (нижи прио), а који имају следећи ток одвијања:

посао A рачуна 90 ms, приступа магнетном диску, рачуна 110 ms, приступа терминалу 50 ms, рачуна 200 ms, приступа магнетном диску, приступа терминалу 30 ms, одлази; и
посао B рачуна 50 ms, приступа магнетном диску, рачуна 90 ms, прискупа терминалу 60 ms, приступа магнетном диску, рачуна 170 ms, приступа термуналу 70 ms, рачуна 10 ms, одлази.

Појава спремног процеса вишег приоритета доводи до одузимања процесора процесу који је тренутно у стању ради. Процес коме је одузет процесор ставља се на крај реда спреман са првим вишим приоритетом у односу на тренутни приоритет тог процеса.

Који део времена стоји процесор неискоришћен? Који део времена би стајао процесор неискоришћен у случају монопрограмског рада?

Поставка задатка 2 (25 поена) (⇒ почетак)

У рачунарском систему користи се додељивање меморије у партицијама уз прво могуће попуњавање (first fit). За евиденцију слободних зона у меморији користи се засебна таблица. Саставити алгоритме модула за управљање меморијом за додељивање и за ослобађање меморије. У којим тренуцима се користе ти алгоритми?

Поставка задатка 3 (25 поена) (⇒ почетак)

На улаз мултипрограмског рачунарског система са једним линијским штампачем брзине 1000 red/min у тренуцима 0, 2, 4 и 15 min стижу послови A, B, C и D који рачунају 7, 4, 6 и 4 min и штампају 3000, 4000, 1000 и 1000 редова на линијском чтампачу. Време ангажовања процесора за руковање штампачем је занемарљиво. Одредити средње време одзива система (протекло време између долазака послова и добијања резултата) за случај рада са виртуелним уређајима и за случај рада без виртуелних уређаја.

Поставка задатка 4 (25 поена) (⇒ почетак)

Неки оперативни систем датотеке смешта, слично оперативном систему UNIX, у блокове величине 512 B који су размештени по диску на произвољан начин. Заглавље датотеке, поред осталих података, садржи 11 показивача величине 32 бита на блокове у диску. Осам од тих показивача показују непосредно на блокове података, а по један од њих је једноструко, двоструко и троструко индиректaн. Индиректни показивачи показују на блокове на диску који и сами садрже 32-битне показиваче.

а) Колика је највећа могућа величина датотека под тим оперативним системом?

б) Приказати део структуре датотеке за смештање података са адресама 16000₁₀ и 160000₁₀

Напомена (⇒ почетак)

Испит траје 3 сата.

(⇒ почетак)

← ↑ ⇑ ↓ →

Аутор: Ласло Краус
Е-пошта: kraus@etf.rs