Ласло Краус |
Оперативни системи Испит 29. 1. 1999. |
---|
240
KB
за случај простог континуалног додељивања меморије
са прекривањем сегмената:а) са статичким сегментима (број, величине и адресе се не мењају у току извршавања програма), и
б) са динамичким сегнетима (поједини програмски модули у разним тренуцима могу да имају различите адресе). Колико износи најмања неопходна величина оперативне меморије за коректно смештање овог система за случај статичких, а колико за случај динамичких сегмената?
4
активне површине и капацитет стазе од
5
сектора. Време пуног обрта диска је
Tob=15
ms
,
а време преласка уписно/читајућих глава са једног цилиндра на први
суседни износи Tc=6
ms
. Оперативни систем је у стању да иницира нови
приступ диску тек после T0=1
ms
по завршетку претходног приступа. Сектори су
нумерисани на начин који обезбеђује оптимално време приступа секторима
по редоследу нумерације.
У неком тренутку модул за управљање уређајима располаже следећим
захтевима за читање сектора, који су пристигли по наведеном редоследу:
16
, 5
, 45
, 19
,
23
, 5
, 16
, 43
,
3
i 21
.
Одредити време потребно за опслуживање свих тих захтева по редоследу
пристизања и по оптималном редоследу. Претпоставити на на почетку нулти
сектор управо наилази испод уписно/читајућих глава.
512B
који су
размештени по диску на произвољан начин. Заглавље датотеке, поред
осталих података, садржи 11
показивача величине
32
бита на блокове у диску. Осам од тих показивача
показују непосредно на блокове података, а по један од њих је
једноструко, двоструко и троструко индиректaн. Индиректни показивачи
показују на блокове на диску који и сами садрже 32
-битне
показиваче.а) Колика је највећа могућа величина датотека под тим оперативним системом?
б) Приказати део структуре датотеке за смештање података са
адресама 1600010
и
16000010
.
Copyright © 1999, Laslo Kraus
Последња ревизија: 14.3.1999.