Laslo Kraus - Programski jezik Java sa rešenim zadacima (ispravke uz 1. izdanje)

← ↑ ⇑ ↓ →

Laslo Kraus

Programski jezik Java sa rešenim zadacima

Ispravke uz prvo izdanje

Mesto	Pogrešno	Ispravno
strana: 7 red: ↑21	jeophodno	je neophodno
strana: 7 red: ↑18	rukuje isključivo I.	rukuje isključivo JVM.
strana: 9 red: ↑12	Za detalje videti poglavlje 6.	Za detalje videti §2.10 (▤26).
strana: 18 red: ↑10	`-fe.8p0`	`-0Xfe.8p0`
strana: 19 red: ↑20	`'\012' '+' '3'`	`'\012'`
strana: 21 red: ↑11	`float kugla = 12.34;`	`float kugla = 12.34f;`
strana: 25 red: ↓4	realnih brojeva tačnosti.	realnih brojeva.
strana: 28 red: ↓18	U ovom slučaju, prvim pozivom metode `print` samo se sažeto ispiše `a,b?` da bi korisnik znao da treba da unese dva podatka.	U ovom slučaju, prvim pozivom metode `print` ispiše se zahtev korisniku da unese dva cela broja.
strana: 28 red: ↑10	Drugim pozivom metode `print` u programu 2.2 ispisuje se uvodni tekst `a+b=` pre vrednosti samog rezultata.	Drugim pozivom metode `print` u programu 2.2 ispisuje se uvodni tekst koji kazuje šta predstavlja podatak čije ispisivanje tek sledi.
strana: 35 red: ↑23	Prefiksne varijante ovih operatora su prioriteta 13 i grupišu se sleva nadesno. Postfiksne varijante su prioriteta 14 i grupišu se zdesna nalevo.	Prefiksne varijante ovih operatora su prioriteta 13 i grupišu se zdesna nalevo. Postfiksne varijante su prioriteta 14 i grupišu se sleva nadesno.
strana: 36 red: ↑22	`// y = ((a * x) + c)`	`// y = ((a * x) + b)`
strana: 36 red: ↑15	`c=(d−3), u=b, b=b+1, a=u+(3*c)`	`u=b, b=b+1, c=(d−3), a=u+(3*c)`
strana: 37 red: ↑15	promeni vrednost postavljanja vrednosti	promeni vrednost posle postavljanja vrednosti
strana: 39 red: ↓14	log_ex+1, x>0	log_e1+x, x>−1
strana: 39 red: ↓19	`cqrt`	`cbrt`
strana: 40 red: ↑15	U ovom slučaju se primenjuje unapređenje tipa.	U ovom slučaju se ne primenjuje unapređenje tipa levog operanda.
strana: 42 red: ↓21	sva četiri operatora	sva četiri operanda
strana: 43 red: ↑15	Binarni operator `<<` pomera vrednost levog operanda nadesno, operatori `>>` i `>>>` za onoliko	Binarni operator `<<` pomera vrednost levog operanda nalevo, operatori `>>` i `>>>` nadesno za onoliko
strana: 43 red: ↑7 i 5	a operatorom `>>=`	a operatorom `>>>`
strana: 44 red: ↓18	Šesti i sedmi izraz, na slučaju logičke i operacije, prikazuju razliku između logičkih operatora po bitovima i logičkih operatora.	<< Celu rečenicu treba izbaciti. >>
strana: 52 red: ↑11	`"\tArg=%"`	`"\tArg="`
strana: 54 red: ↓5	`// GREŠKA: h još ne postoji.`	`// GREŠKA: h, i i j još ne postoje.`
strana: 58 red: ↓21	Vrednosti su celobrojne konstante i svaka konstanta	Vrednosti su konstante istog tipa kao i `izraz` i svaka konstanta
strana: 60 red: ↓3	while (i < n) { s += i * i; i++; } s = 0; i = 1; while (i < n) { s += i * i; i++; } s = 0; i = 1; while (i < n) s += i * i++;	while (i <= n) { s += i * i; i++; } s = 0; i = 1; while (i <= n) { s += i * i; i++; } s = 0; i = 1; while (i <= n) s += i * i++;
strana: 61 red: ↓8	prelazi se na sledeći, a ako	prelazi se na sledeći korak, a ako
strana: 62 red: ↓14	Kod ciklusa s izlazom na vrhu	Kod ciklusa s izlazom na dnu
strana: 62 red: ↑12	prirodnih naredbom `while`	prirodnih brojeva naredbom `do`
strana: 63 red: ↓12	Opšti oblik složene naredbe je:	Opšti oblik označene naredbe je:
strana: 63 red: ↑14 i 13	Iskakanje iz upravljačke strukture	Iskakanje iz označene naredbe
strana: 65 red: ↑8	`duzina = 28 + (` … `); break;`	`duzina = (` … `) ? 29 : 28; break;`
strana: 66 red: ↓1	Zanimljiv je način određivanja broja dana u februaru (`case 2:`). Logički izraz u zagradama ima vrednost logičke istine ako je posmatrana godina prestupna, a logičke neistine ako nije. Znajući da logički operatori uvek daju vrednost 1 ili 0, ta vrednost može da se doda na 28 da bi se dobio ispravan rezultat.	<< Ceo pasus treba izbaciti. >>
strana: 66 red: ↓10	uslov nastavljanja ciklusa	uslov nastavljanja ili završavanja ciklusa
strana: 66 red: ↓16	do { … }	do { … } while ( true ) ;
strana: 66 red: ↑12	`for (int i=1; i<=n; s+=i);`	`for (int i=1; i<=n; s+=i++);`
strana: 68 red: ↑2	Rezultat 4.3	Rezultat 4.1
strana: 75 red: ↓2	Nizovi podataka predstavljaju najjednostavnije i najčešće korišćene složene tipove.	Nizovi podataka predstavljaju najjednostavnije složene tipove.
strana: 76 red: ↑4	a poslednji a₇.	a poslednji a₆.
strana: 76 red: ↑2	na niz od 10 elemenata	na niz od 4 elementa
strana: 77 red: ↓7 i ↓8	brojeva dvostruke tačnosti	brojeva jednostruke tačnosti
strana: 78 red: ↑7	`b[i][j] = vektor[i+j];`	`b[i][j] = a[i+j];`
strana: 79 red: ↑13	`new int[10][5];`	`new int[5][10];`
strana: 79 red: ↑12	`// e je treća vrsta matrice d.`	`// d je treća vrsta matrice c.`
strana: 82 red: ↓13	same `promenljive`	samog elementa `niza`
strana: 82 red: ↑18	tekući element ciklusa	tekući element niza
strana: 84 red: ↓4	operativnoj memoriji	operativnom sistemu
strana: 84 red: ↓8	U jeziku Java ne može doći do curenja memorije, jer se deo u dinamičkoj zoni ne oslobađa dok postoji bar jedan pokazivač koji pokazuje na njega. Ne može da se pojavi ni viseći pokazivač, jer sve dok pokazivač postoji, pokazivani deo u dinamičkoj zoni memorije se ne oslobađa.	U jeziku Java ne može doći do curenja memorije, jer se deo u dinamičkoj zoni automatski se oslobađa kad više ne postoji nijedan pokazivač koji pokazuje na njega. Ne može da se pojavi ni viseći pokazivač, jer sve dok postoji bar jedan pokazivač, pokazivani deo u dinamičkoj zoni memorije se ne oslobađa.
strana: 85 red: ↓20	`skalpro1.c`	`SkalPro.java`
strana: 89 red: ↓19	`while (j>=0 && a[j]>b) j--;`	`while (j>=0 && a[j]>b) a[j+1] = a[j--];`
strana: 90 rezultat 5.3	<< Uređeni niz je pogrešan >>
strana: 91 red: ↓22	`while (i<n1 && s2[j]==s1[i]) i++;`	`while (i<n1 && s2[j]!=s1[i]) i++;`
strana: 94 red: ↑8	(slika 5.7.a)	(slika 5.7.b)
strana: 95 red: ↓4	Matricu smestiti u dinamičku zonu memorije.	<< Celu rečenicu treba izbaciti. >>
strana: 96 red: ↑2	tri dinamičke matrice	tri matrice
strana: 100 red: ↓3	tipa te klase.	tipa te klase, kao i njihove funkcionalnosti.
strana: 101 red: ↑21	`k još ne postoji.`	`j još ne postoji.`
strana: 102 red: ↓20	§6.5 (▤111)	§6.6.1 (▤113)
strana: 109 red: ↓16	… predviđen za njihovo prihvatanje.	… predviđen za njihovo prihvatanje. Umesto nekoliko neobaveznih argumenata može da se navede i jedan niz navedenog tipa (`tipParametra[]`).
strana: 115 red: ↓11	konverzija `%s` ili `%s`	konverzija `%s` ili `%S`
strana: 115 red: ↑23	public double cas() { return cas; } public double min() { return min; } public double sek() { return sek; }	public int cas() { return cas; } public int min() { return min; } public int sek() { return sek; }
strana: 120 red: ↓9	Postavljanje vrednosti nestatičkim moguće je i nestatičkim poljima	Postavljanje vrednosti moguće je i nestatičkim poljima
strana: 120 red: ↓14	veličine u	veličine za sva nestatička polja u
strana: 121 red: ↓12	Kao što je rečeno u §6.8 (▤118 i ▤120)	Kao što je rečeno u §6.8.3 (▤120)
strana: 121 red: ↑15	naredbe `return` u	naredbe `return` `status;` u
strana: 121 red: ↑7	(bez pozivanja metode `exit`)	(bez pozivanja metode `exit`, ili bez izvršavanja naredbe `return` u glavnoj metodi)
strana: 122 red: ↑15	predstavljaju se klasama tipovima podataka	predstavljaju se klasnim tipovima podataka
strana: 123 red: ↑5	(slika 6.7.a)	(slika 6.3.a)
strana: 124 red: ↓8	(slika 6.7.b)	(slika 6.3.b)
strana: 124 red: ↑18	(slika 6.8.a)	(slika 6.4.a)
strana: 124 red: ↑14	potpuni prototipi	potpuni potpisi
strana: 124 red: ↑10	(slika 6.8.b)	(slika 6.4.b)
strana: 125 red: ↑6	Na slici 6.9	Na slici 6.5
strana: 126 red: ↓7	oznaka za vidljivost polja	oznaka za dostupnost polja
strana: 126 red: ↑13	Na slici 6.10	Na slici 6.6
strana: 126 red: ↑12	class Alfa { }; class Beta { private Alfa a; }; class Gama { private Delta d; }; class Delta { private Gama g; public void m(Alfa a); }; class Eta { private Alfa[] a; private Beta[] b; };	class Alfa { } class Beta { private Alfa a; } class Gama { private Delta d; } class Delta { private Gama g; public void m(Alfa a){…} } class Eta { private Alfa[] a; private Beta[] b; }
strana: 127 red: ↓1 i ↓9	Na slici 6.10	Na slici 6.6
strana: 127 red: ↑27	Slika 6.11	Slika 6.7
strana: 130 red: ↑11	Slika 6.12	Slika 6.8
strana: 132 red: ↓18	`for (int i=0; i<brTac-1; tacke[i]=tacke[++i]);`	`for (int i=ind; i<brTac-1; tacke[i]=tacke[++i]);`
strana: 132 red: ↑21	`for (int i=0; i<brTac; s+=tacke[i]+" ");`	`for (int i=0; i<brTac; s+=tacke[i++]+" ");`
strana: 133 red: ↓20	Na kraju programa 6.1	Na kraju programa 6.2
strana: 133 slika 6.9	`Tacka:`	`Tacka1:`
strana: 133 red: ↑5	Dijagram klase niza tačaka	Uskladištavanje niza tačaka u memoriju
strana: 137 red: ↓2	Dijagram klase niza tačaka	Dijagram klase jedinstvenih matičnih brojeva građana
strana: 140 red: ↑26	`// JAVNA KLASA.`	`// PAKETSKA KLASA.`
strana: 140 red: ↑15	`// PAKETSKA KLASA.`	`// JAVNA KLASA.`
strana: 144 red: ↑8	Sve klase osim `PP3` su javne klase.	Sve klase osim `PP2` su javne klase.
strana: 144 red: ↑6	Nejavna klasa `PP3` je u istoj datoteci s klasom `PP2`.	Nejavna klasa `PP2` je u istoj datoteci s klasom `PP1`.
strana: 145 slika: 7.1
strana: 145 red: ↑1	Dijagram klase reda tačaka	Uskladištavanje hijerarhije paketa
strana: 146 red: ↑20	static void m(double x) {} public static void m(char x, int z) {}	public static void m(char x, int z) {} public void m(double x) {}
strana: 147 red: ↓20	članova klase `Druga`.	članova klase `Klasa`.
strana: 147 red: ↑5	Oznaka za klasu u dijagramu klasa	Oznaka za paket u dijagramu klasa
strana: 148 red: ↓2	Oznaka za klasu u dijagramu klasa	Oznaka za klasu u paketu u dijagramu klasa
strana: 148 red: ↑16	prost brojčani tip	prost tip
strana: 149 red: ↓17	String toString() static String toString(int baza) static String toString(tip t)	String toString() static String toString(tip t)
strana: 149 red: ↑14	niska `s`.	niska `nsk`.
strana: 150 red: ↑16	`isWhileSpace`	`isWhiteSpace`
strana: 150 red: ↑7	`valueOf(Boolean b)`	`valueOf(boolean b)`
strana: 150 red: ↑5	parametra `t`.	parametra `b`.
strana: 154 red: ↓12	`StringBuilder(tip izr)`	`StringBuilder(String nsk)`
strana: 154 red: ↓14	Druga grupa konstruktora (za svaki `tip` po jedan) stvara objekat čiji je početni sadržaj tekstualni prikaz izraza `izr`. Za klasne tipove, za stvaranje tekstualnog prikaza izraza poziva se metoda `toString` iz odgovarajuće klase.	Drugi konstruktor stvara objekat čiji je početni sadržaj niska `nsk`.
strana: 150 red: ↑1	Dijagram klase niza tačaka	Dijagram klasa za ravni obojenih krugova
strana: 161 red: ↑20	Na početku datoteke `Tacka.java` određeno je, naredbom `package`, da ova jedinica prevođenja pripada paketu `ravan`. Zatim je naredbom `import` `static` zatraženo uvoženje na zahtev imena statičkih članova iz klase `java.lang.Math`.	<< Ceo pasus treba izbaciti. >>
strana: 162 red: ↑11	`public int zelene()`	`public int zelena()`
strana: 166 red: ↑18	Definicija klase ravni obojenih krugova (`Ravan.java`)	Ispitivanje klase ravni obojenih krugova (`RavanTest.java)`
strana: 170 red: ↓2	podgrupa druge klase.	podgrupa druge grupe.
strana: 173 red: ↓17	posebno interesantni zaštićena polja `c` i `e`, kao i zaštićena metoda `m1`.	posebno interesantna zaštićena polja `c` i `e`.
strana: 174 red: ↓1	U klasi `Beta` postoje četiri metode: dve nasleđene (zaštićena `m1()` i javna `m2()`) i dve sopstvene javne (`m2(int)` i `m3()`). U slučaju metoda `m2 radi se o …`	U klasi `Beta` postoje četiri javne metode: dve nasleđene (`m1()` i `m2()`) i dve sopstvene (`m1(int)` i `m3()`). U slučaju metoda `m1` radi se o …
strana: 174 red: ↓22	(videti metode `m1` u primerima 8.1, ▤171 i 8.2, ▤173)	(videti metode `m1` u primeru 8.2, ▤173)
strana: 174 red: ↑14	`public static int d;`	`protected static int d;`
strana: 176 red: ↓7	private int c; public static int d;	private static int c; private int d;
strana: 177 red: ↓15	osnovne klase	natklase
strana: 178 red: ↓17	`Delta.d = 7;`	`Delta.c = 7;`
strana: 178 red: ↑23	poljem `d`	poljem `c`
strana: 180 red: ↓3	private int a = 1; private int b; private int c;	int a = 1; protected int b; public int c;
strana: 181 red: ↑13	if (pod instanceof NadTip) nad = (nadTip)pod;	if (nad instanceof PodTip) pod = (PodTip)nad;
strana: 187 red: ↓8	`getClass().getName +`	`getClass().getName() +`
strana: 190 red: ↑10	iz primera 6.12	iz primera 8.12
strana: 192 red: ↓13	(§8, strana169)	(§8.1.1, ▤170)
strana: 194 slika 8.1
strana: 194 red: ↓2	§6.11 (▤124)	§6.11 (▤125)
strana: 194 slika 8.2
strana: 195 red: ↑12	(program 7.3, ▤163)	(program 7.1, ▤161)
strana: 195 red: ↑11	Klase geometrijskih figura u ravni u paketu `ravan`	Klase geometrijskih figura u ravni u paketu `figure`
strana: 196 red: ↑21	(program 7.3, ▤163)	(program 7.1, ▤161)
strana: 198 red: ↑13	Za uskladištavanje figura …	Prvo za čitanje podataka s glavnog ulaza napravi se objekat `ul` tipa `Scanner` inicijalizovan objektom `System.in` (videti i program 7.5, ▤166), a za uskladištavanje figura …
strana: 198 red: ↑5	`Citaj.Double()`	`ul.nextDouble()`
strana: 199 red: ↑21	`Trougao1.java`	`Trougao.java`
strana: 199 red: ↑5	lista geometrijskih figura	niz geometrijskih figura
strana: 200 red: ↑3	`Figura.java`	`Figure.java`
strana: 203 red: ↑17	`vredn`	`vred`
strana: 205 i 206 program 8.9, 8.10 i 8.11 red: ↓1 ili ↓2	`(uredjivanje.…)`	`(uredjivaci.…)`
strana: 209 red: ↑15	ugnežđenog tipa moguć je	ugnežđenog tipa iz okružujućeg tipa moguć je
strana: 210 red: ↓12	`// Sakriva Alfa.b`	`// Sakriva Spolja.b`
strana: 210 red: ↑8	(member type)	(member class)
strana: 210 red: ↑4	Dostupan tip član	Dostupna klasa član
strana: 210 red: ↑2	`ImeOkružujućegTipa . ImeTipaČlana`	`ImeOkružujućeKlase . ImeKlaseČlana`
strana: 213 red: ↓7	Pristupiće se nestatičkom članu okružujućeg objekta.	Pristupiće se odgovarajućem članu okružujućeg objekta.
strana: 218 red: ↑16	Lokalna klasa	Bezimena klasa
strana: 219 red: ↑23	Lokalna klasa	Ugnežđeni interfejsi
strana: 219 red: ↑6	(čak i bez proširivanja istog)	(čak i bez ostvarivanja istog)
strana: 223 red: ↑5	(▤201)	(▤203)
strana: 225 slika: 10.1
strana: 238 red: ↑16	s jednim rukovaocem	s dva rukovaoca
strana: 242 red: ↓18	predstavlja objekat `f` ne postoji algebarski izraz za neodređeni integral, izraz `f.I(b)` će dovesti do	predstavlja tekući objekat `this` ne postoji algebarski izraz za neodređeni integral, izraz `I(b)` će dovesti do
strana: 244 red: ↓16	(program 10.2, ▤236)	(program 10.2, ▤237)
strana: 253 red: ↓2	`Spolja`	`Sklop`
strana: 253 red: ↑13 i ↑12	`StringBuffer`	`StringBuilder`
strana: 258 red: ↑10	kao i parametara i povratnih vrednosti metoda.	kao i parametara, lokalnih promenljivih i povratnih vrednosti metoda.
strana: 261 red: ↑20	`gd.stavi();`	`gd.stavi(1.2);`
strana: 262 red: ↑15	parametri tipa	tipovni parametri
strana: 263 red: ↑13	`GC1<T>`	`GC<T>`
strana: 264 red: ↓13	iz primera 11.17	iz primera 11.7
strana: 264 red: ↓17 i ↓18	`GC1`	`GC`
strana: 264 red: ↑9	`f:C1=rez:S~C2.`	`f:C1=rez:S~C1.`
strana: 265 red: ↓6	`p:T:C1`	`p:T~C1`
strana: 266 red: ↓14	§11.2	§11.2.2
strana: 266 red: ↑18	označavanje tipova raznih elemenata metode: tipovnog argumenta, tipa povratne vrednosti, tipa podatkovnih parametara i tipove lokalnih promenljivih.	označavanje raznih elemenata metode: tipovnih argumenata, kao i tipa povratne vrednosti, podatkovnih parametara i lokalnih promenljivih.
strana: 266 red: ↑9 do ↑5	`C1`	`C`
strana: 267 red: ↓10	tipovni parametar `T`	tipovni parametar `S`
strana: 267 red: ↑17	`Byte`	`String`
strana: 269 red: ↓7	Klasa `C3` ne proširuje interfejs `I2`,	Klasa `C3` ne ostvaruje interfejs `I2`,
strana: 269 red: ↓9	`I2`	`I1`
strana: 271 red: ↑21	džoker znak	džoker tip
strana: 273 red: ↑13 i 11	argumenti tipova	tipovni argumenti
strana: 273 red: ↑12	argumenata tipova	tipovnih argumenata
strana: 273 red: ↑7	parametara tipova	tipovnih parametara
strana: 273 red: ↑1	§11.2	§11.5
strana: 276 red: ↑30 i ↑20	u primeru 11.3	u primeru 11.4
strana: 277 red: ↓13	programa 9.5.1	programa 9.1
strana: 282 red: ↓15	`RedrTest.java`	`Red3Test.java`
strana: 290 red: ↓22	§12.11	primer 12.11
strana: 294 red: ↑20	`nit2` oslobodi monitor objekta `obj1` obe niti nastavljaju s radom	`nit2` oslobodi monitor objekta `obj1` `nit2` oslobodi monitor objekta `obj2` obe niti nastavljaju s radom
strana: 299 red: ↓1	§12.2.3 (▤285) i §12.2.1 (▤287)	§12.2.1 (▤285) i §12.2.3 (▤287)
strana: 301 program 12.4	<< Na više mesta ime niza >> `niz`	<< treba zameniti sa >> `mer`
strana: 301 red: ↓16	for (int i=ind; i<duz; niz[i++]=niz[i]); return (E)e;	for (int i=ind; i<duz; mre[i++]=mer[i]); mer[duz] = null; return (E)e;
strana: 302 red: ↓9	koja je konverzija nagore	koja je konverzija nadole
strana: 302 red: ↑20	elementima niza `mer` završe (`mer[i].join()`)	elementima niza `odr` završe (`odr[i].join()`)
strana: 304 red: ↓10	Obrada generičke zbirke uporedivih stvari	Obrada generičke zbirke merljivih stvari
strana: 305 slika 12.4	`Skladiste<E>`	`Skladiste<P>`
strana: 310 red: ↑15	`izlaz` i `pun`	`ulaz`, `izlaz` i `pun`

← ↑ ⇑ ↓ →

Autor: Laslo Kraus
E-pošta: kraus@etf.rs